13
srijeda
studeni
2013
Nekad i Sad
Nekada sam morala da razmišljam šta ću da stavim na ove stranice, te da smišljam tekst po dva sata...sada sam sedim za računarom i slova se "sama" kuckaju... Možda je 7 godina puno da čovek sazri, a možda sam tada bila manje inspirativna,...???
Naime, posao kojim se sada već neko vreme bavim, suočava me sa mnogo mladih mama i tata...i njihovih prijatelja. Pre neki dan mi je devojka došla na vrata i reč po reč... Gde smo putovale? Gde bi volele da putujemo? Školovanje u Srbiji, itd... I OPET stara tema... beg van zemlje, potraga za "boljim životom"?!?
Elem, davno beše ta 2000. godina, brzo posle "promena" koje u našoj zemlji kroz istoriju gledano ništa nisu promenile, a mi smo se nadali nekom tom "boljem životu"... Te 2000. godine smo otišli na more i na istom sam upoznala divnog momka, "našeg" porekla, iz Pariza...mmm grad o kom sam sanjala, tj. i danas SANJAM!!!
Između nas samo jedno lepo prijateljstvo, ali... ja završila srednju školu, medicinsku, posla u inostranstvu sa tom strukom ima, ali NE. Mlado-ludo!!! Šta ću ja sama u tuđoj zemlji? Ne znam jezik... moji prijatelji su ovde, tek završila školu, izgledi (samo) za bolje sutra,...
Zove njegov otac, naš čovek (njemu naravno u intresu da sin oženi neku "našku") da dođem kod njih, daće nam stan, lepo ćemo se snaći. Mlada sam, brzo ću savladati jezik, oni će nam pomoći... brzo po tom bih mogla i da nađem posao, završim razliku, možda nastavim tamo sa školovanjem, hm... ali. To ALI nam na žalost posle nekoliko godina mnogo smeta, ili nam se obije o glavu. Ja se domogla posla, zaradila prvi novac od škole (zarađivala sam od svoje 16, po klubovima i kafićima), i kako sam mogla da odem?!
Danas, tačno 13 godina je prošlo od toga kako sam svoj život mogla potpuno promeniti... Mi smo i sada dobri prijatelji,... Oboje imamo dvoje dece. Često se čujemo, nadam se da će doći dan kada ćemo se i videti. Gledam slike, prelep je Pariz!
Ništa mi ne pada toliko teško koliko sama činjenica da sam imala priliku da promenim svoj život i NISAM!
Zato, nikada se nemojte kajati zbog stvari koje ste uradili,...ostavite svo to kajanje za one stvari koje ste mogli da uradite a NISTE!!!
komentiraj (10) * ispiši * #
12
utorak
studeni
2013
povratak
Pa Hi dragi moji,
ne znam koliko vas je i dalje ovde?! Nema veze, stari-novi, mladi-stari, devojke-dečki... ne bitno je, bitno je da se družimo da se ČITAMO!
Kada sam "otišla" zaista nisam imala neki poseban razlog, pre svega bila sam prezasićena nekim temama, tj. inspiracije više nije bilo, previše obaveza oko dece, i puno stvari koje su se desile privatno da bi mogla da odvojim i dva minuta za kuckanje.
A onda... razmišljala sam koliko se toga desilo i da me ponekad sve toliko optereti, a da mi bude muka da opterećujem ljude okolo i da prepričavam svoje nezadovoljstvo ili zadovoljstvo... svejedno! I eto...
... come back on the BIG door ... (bukvalni prevod) :D
Recimo, to bi bio jedan lep pozdrav od mene, za sam početak, a verujem da će svašta sada moći da se nađe na ovim stranicama!
komentiraj (7) * ispiši * #
